Mobilnost

XC90 predstavlja… grad budućnosti

Kako izgleda budućnost mobilnosti u gradovima? Sa dvojicom vodećih pionira u Bostonu razgovaramo o održivim saobraćajnim rešenjima budućnosti, od 3D-ispisanih autonomnih čamaca do „letećih“ gondola na solarni pogon.

TEKST: STEPHEN WORTHY | FOTO: ANDREW SHAYLOR

Volvo XC90 istražuje gradske ulice u Bostonu 

Grad već vekovima privlači ljude iz svih krajeva sveta. Najpre su se naseljavali oko prirodnih danosti, poput reka, pristaništa, obrambenih položaja ili u blizini izvora, npr. nalazišta uglja ili rude gvožđa. Međutim, razvoj gradova ubrzo je postao manje organski i više regulisan. Sredinom 19. veka Georges-Eugène Hausmann slavno je renovirao središte Pariza, uvodeći široke bulevare i parkove, premda je to bilo razdoblje izuma motornog vozila koje bi trebalo imati najtrajniji uticaj na strukturu današnjih gradova, starih i modernih.

Pa ipak, prema rečima stručnjaka, narednih 50 godina mogli bismo svedočiti najradikalnijoj obnovi naših gradova. Ta bi obnova u velikoj meri bila posledica brzih promena prirode personalne mobilnosti, od uvođenja elektrifikacije do autonomnih automobila i našeg puta do ekološki neutralnog života.

Ako postoji mesto na kojem se mobilnost u gradu budućnosti preoblikuje istinski intenzivno, onda je to Boston – visokotehnološko središte i dom brojnim najprestižnijim naprednim akademskim institucijama u svetu. Posao ljudi, poput profesora Karla Ratija, arhitekte i inženjera, suosnivača projektantske prakse CRA-Carlo Ratti Associati i voditelja programa Senseable City Lab na uvaženom Tehnološkom institutu Masačusetsa (MIT) i Majka Stenlija, direktora i osnivača personalnog javnog tranzitnog sistema, Transit X, mogao bi promenili način na koji komuniciramo sa gradom budućnosti.

Autonomni vodni taksiji
Razvoj u području tehnologije samovozećih vozila i 3D-printa imaće dugoročan učinak na to kako ćemo upravljati našim gradovima, ne samo na kopnu, kaže profesor Karlo. On i njegovi saradnici na Senseable City Lab sarađivali su s Amsterdamskim institutom za napredna metropolitenska rešenja u okviru istraživačkog projekta Roboat. Sa konceptom otvorenog kôda ti čamci pravougaonog trupa i bez vozača namenjeni su masovnoj proizvodnji primenom 3D-štampača.

Prototipi koji koriste kombinaciju senzora i kamera za planiranje puta još su u fazi provere po rečnim kanalima Amsterdama. Mogu se koristiti kao lični prevoz, za dostavu, prikupljanje otpada i merenje ekoloških podataka. Međutim, mogu postati čak arhitektonska struktura koja povezuje i osigurava privremeni most ili plutajuća pozornica.

„Leteće“ personalne gondole
Majk Stenli, diplomac MIT-a, osnivač je firme Transit X. Taj personalni masovni tranzitni sistem na solarnu energiju koristi mrežu podignutih, ultra tankih šina na kojima „leteće gondole“ obavljaju prevoz ljudi po gradu, obično uzduž postojećih saobraćajnica. U pripremi je više pilot projekata, nekoliko u SAD i jedan u Kigaliju, prestonici Ruande, koja podiže ugled svojim pionirskim ekološkim i održivim programima. Gondole koje obavljaju prevoze do četiri osobe i mogu putovati brzinom od 72 km/h, jure okolo na šinama iznad glave, približno na visini većine gradskih mostova.

„Kapacitet svakog sistema gondola jednak je kapacitetu autoputa sa 15 traka“, objašnjava Majk. „To je vrlo veliki kapacitet. Ako vožnja u proseku traje 30 minuta, mogli bismo skratiti njeno trajanje na pet ili deset minuta, što znači da bismo dobili nekoliko sedmica dodatnog godišnjeg odmora.“ 

Više parkova, manje parkirališta
MIT Senseable City Lab je takođe zaokupljen istraživanjem pod nazivom Unparking koje proučava dugoročne učinke autonomnih vozila na mobilnost u gradovima, utemeljenim na istraživanjima provedenim u Singapuru. Procenjuje se kako naši automobili trenutno miruju 95 posto vremena i obično zauzimaju barem dva parking mesta (kući i na radnom mestu). Budući da će autonomni automobili raditi marljivije, kako navodi Karlo, potrebe za parkiralištima znatno će se smanjiti.

„Umesto da bi čitav dan lutala parkiralištima, autonomna bi Vas vozila mogla ujutro dovesti na posao, a zatim pomoći nekome drugom u Vašoj porodici, komšiluku, društvenoj zajednici ili gradu“, objašnjava. To bi gradovima omogućilo veću usmerenost prema zelenim površinama, što bi izbrisalo granice između njih i prigradskih naselja.

Civilizovanje grada
Kako će izgledati grad budućnosti, osim znatnog potencijala za stvaranje više zelenih površina? „Svoj fizički izgled neće puno promeniti“, prognozira Karlo. „Ljudi i dalje trebaju vodoravno tlo za život, fasade koje ih štite od spoljnih uticaja i prozore kroz koje gledaju. Ono što će se promeniti jest način na koji ćemo se kretati – obavljanje kupovine, susreti, prehrana.

„Gradove odlikuju mnoge draži jer su mesta na kojima možete razmenjivati ideje, robu itd. Zašto ne bismo svi živeli u ogromnom gradu?“, pita se Karlo. „Celokupno svetsko stanovništvo moglo bi se naseliti na ostrvu Kuba, a pritom bi gustina više-manje bila uporediva sa Menhetnom, a zatim bismo mogli sve ostalo (na planeti) očuvati kao ogroman Centralni park. Dakle, zašto to ne učinimo? Pa ipak, budući da je draž grada utemeljena na njegovoj civilizacijskoj moći, neki ljudi takođe osećaju otpor jer je ipak sve skuplje, preopterećeno ljudima i tako dalje.“ 

Kancelarija UN-a za ekonomska i socijalna pitanja (DESA), koji prognozira da će više od dve trećine svetskog stanovništva do 2050. godine živeti u gradovima (trenutni broj malo premašuje polovinu), utvrđuje kako učinak privlačenja ljudi u grad, kao i njegova sposobnost prilagođavanja, mutacije i unapređenja, ne pokazuju trend opadanja.

Novi Volvo XC90 na raspolaganju je sa elektrifikovanim blagim hibridnim pogonom i T8 Twin Engine sa priključnom hibridnom tehnologijom. To je naša ideja savremene, održive švedske raskoši.